★Moć uma ★

Šta se to u stvari zbiva oko nas i u nama?

Ako mozak obradjuje 4 biliona bita informacija u sekundi, a mi smo svesni samo 2000, ispada da mi zapravo nismo ni svesni šta se dešava oko nas. Svakoga dana u svakoj sekundi milioni različitih informacija o spoljašnjem svetu prolaze pored nas potpuno neopaženo. Ispada, što bi se reklo, da „nismo svesni svoje nesvesti“.  :)

Takođe, naš mozak je povezan tako da funkcioniše po ustaljenim šablonima i prepoznaje samo ono što mu mi postavimo kao moguće. U ovom dokumentarcu spominje se jedna veoma zanimljiva priča. Naime, kada je Kolumbo sa svojim brodovima doplovljavao na Americku obalu, američki domorodci nisu mogli da vide brodove, jer nisu znali ni verovali da tako nešto postoji. Jedan šaman primetio je talase, ali nije mogao da vidi šta ih to stvara, kao ni bilo ko drugi, jer u njihovim mozgovima nije bilo zapisa o tako nečemu, niti bilo čemu tome sličnom. Tek nakon par dana uspeo je da vidi brodove, pa i da ubedi ostale, koji su mu verovali, da oni postoje na morskom horizontu, nakon cega su i oni bili u mogućnosti da ih vide.

Još kada sam iz biologije u osnovnoj skoli učila da insekti vide drugačije od nas, tj. da „stvarnost“ nije ista za sva živa bića na planeti, pitala sam se kako mi onda znamo da je to što vidimo oko nas stvarno takvo kakvu mi predstavu imamo o tome, a ne drugačije, tj. da mi imamo „pravu“ sliku o stvarnosti. Sada saznajem da kvantna fitika dolazi do zaključka da možda baš i nemamo tu pravu sliku, i da tu sliku gradimo na osnovu onoga u šta verujemo i na osnovu svojih predhodnih saznanja i iskustava, tj. da smo svesni samo desetine te slike. Mislim da ovakve postavke verovatno mogu onda da objasne i različite fenomene ljudi koji su se pojavljivali kroz istoriju u različitim oblastima nauke i kulture, tzv. genije, koji su imali „širi“ pogled na stvarnost i drugačiju percepciju stvari od „običnih smrtnika“. Ali, isto tako postavlja pitanje koje su u stvari sve naše mogućnosti i da li je potrebno samo istinski verovati...?

Nedavno sam na nagovor najboljeg prijatelja odgledala dokumentarac koji me je ostavio bez daha, u čudu, i sa tendencijom da na život počnem da gledam na potpuno drugačiji način. Naime, radi se o dokumentarcu vezanom za kvantnu fiziku i njenu primenu na interakcije koje se odvijaju u našem telu, uključujući čak i naše misli, tj. specijalno njih. Zove se „Quantum physics applied to mind power“ i može se pogledati na YouTube-u.

Kvantna fizika (ili kvantna mehanika) odnosi se na proučavanje osobina i međusobnih interakcija najsitnijih poznatih čestica koje čine svaku materiju, tj. sve što nas okružuje, uključujući i nas same. Ona daje odgovore na pitanja vezana za sisteme reda atoma i manjeg, na koja nemaju odgovore klasične teorije mehanike (Njutnova mehanika i klasični elektromagnetizam).

U gore pomenutom dokumentarcu učestvuju ljudi koji su cenjeni u različitim oblastima nauke i koji svoja izlaganja zasnivaju na naučnim činjenicama i svojim istraživanjima.

Nekada se smatralo da je atom najsitniji deo materije koji postoji. Danas je pitanje da li najsitnije čestice uopšte postoje ili je sve sačinjeno od skupa energetskih (elektronskih) veza. Radi se o tome da su sve čestice koje čine bilo koju materiju u opštem smislu međusobno povezane takvim vezama. Pa, ako posmatramo naš organizam, ukljucujući čak i naše misli i naša osećanja (ako ih posmatramo prosto kao nizove hemijskih reakcija u našem telu koje nastaju između različitih hormona, koji su takođe sastavljeni od tih čestica), dolazimo do zaključka da lančanom reakcijom čak i naše misli imaju uticaja na svet koji se nalazi izvan našeg tela, jer su sve te čestice međusobno povezane.

U ovom dokumentarcu sve ovo, i mnogo više toga, objašnjeno je na veoma interesantan, slikovit i shvatljiv način, sa puno primera iz različitih životnih situacija. Iako malo neverovatna i nepojmljiva za, pretpostavljam, veliku većinu ljudi današnjice, ova tema nam u budućnosti može u mnogome pomoći da shvatimo suštinu svoje prirode.